Vizantijski spomenici u Carigradu

 Konstantinopolj

Aja Sofija, krunidbena crkva vizantijskih careva, kasnije otomanska dzamija, danas muzej.

carigradski bedemi, rekonstrukcija

zastava Vizantijskog carstva

Konstantinov forum u Carigradu, prvi podignuti gradski trg nalazi se u blizini danasnje Bajazitove džamije, i danas postoji, mada je u ruševinama, na slici se vidi njegova rekonstrukcija

Deo carske palate, podignute pod Konstantinom Velikim, danas ne postoji, izuzev jednog dela koji je u ruševinama, na slici je rekonstrukcija Justinijanovog kompleksa

Византијско царство

Цариград или Константинопољ (латински назив  Constantinopolis, грч.Κωνσταντινούπολι) је град смештен у Босфорском мореузу (заливу Златни рог), некадашња је престоница трију великих царстава - римског (330—395), византијског (395—1453) и отоманског (1453—1923).

Цариград или Константинопољ се може похвалити са својом плодном хиљадугодишњом, богатом и садржајном улогом престонице Византијског царства у коме је у почетку сажета Хеленска култура, Хришћанство-Православље, као и државно уређење старог Римског царства. Временом је добио свој аутентични , непоновљив идентитет у свим областима друштвеног живота (друштвеном уређењу, богатој култури и уметности, образовању), заснован на веома богатој, напреденој и развијеној хиљадугодишњој традицији.

Град је и данас седиште Васељенске патријаршије, која је духовни центар Православне цркве, и настављач византијске традиције.

Константин Велики је на темељима ранијег грчког  града Византиона основао нову престоницу Нови Рим, убрзо назван Константинов град Константинопољ, који је инаугурисан 11. мајa 330. године. По својој величини, грандиозности и богатству, Константинопољ (Цариград) је требало да представља ривала Вечном граду - Риму. Као нови центар царске власти Константинов град ће то убрзо постати, али ће престоница у правом смислу речи постати у време Констанција II . Град је био највећи и најлепши у средњем веку, имао је ''неосвојиве''  бедеме, највећу хришћанску цркву тог времена Свету Софију, Хиподром,огромну царску палату,цистерне за снабдевање становништва свежом водом. На слици  Kонстантин Велики дарује Цариград Богородици детаљ мозаика са улаза у Аја Софију (око 1000. године) 

Константинопољ је остао престоница Источног римског царства или Визанијског царства, све до његовог пада 1453. године.

Пад Цариграда је историјски догађај отоманског освајања Цариграда, главног града Византије, који се одиграо у уторак, 29. маја 1453. године. Овај догађај је означио пад Византијског царства. Пад Цариграда имао је далекосежне последице, јер су се Османлије коначно утврдили на Балкану и више их ништа није могло спречити у њиховом походу на Европу. Велики број учених људи из Византије ће, после пада Цариграда и њеног слома, побећи у ѕападну Европу и допринети појави хуманизма и ренесансе у европској култури.

Због свега овога се пад Цариграда често сматра догађајем који је означио крај средњег века. Цариград је променио име у Истанбул и тако постао престоница моћне турске империје.